О књизи: 2021 / „Аматери, урадивши све што је у њиховој моћи, обично себи кажу као изговор да посао још није завршен. Наравно! Никада се не може завршити, јер је погрешно започето“, Јохан Волфганг Гете. И то је свакако тачно ако говоримо о делу људских руку, али у роману „Вечни повратак“ говоримо о стварању света, о паду, а не само о ономе што се догодило после њега: о непрекидном сопству! -рекреација човека, о узалудности његових покушаја да од Првог до Последњег, од Алфе до Омеге - нема говора о погрешном Почетку! Човек овде није ништа започео. Акциони и вишедимензионални наратив дотиче се аспекта „пре пада“, а одвијао се кроз људску историју „после Њега“: однос између Адама и његове Прве жене Лилит – из ребра. нестворени, који не познају добро и зло „Ми деца осмог дана“ – Торнтон Вајлдер; свет не може бити потпун и потпун ако се не постигне невиђена хармонија људске љубави између Првог човека и Прве жене; и да у људској историји има много крви и смрти (из које, чини се, нема излаза) – смрти нема! Постоји недостижна љубав која би, ако не Лилит, која познаје не само добро и зло, већ и смрт, требало да зна за ово…